Добитници награде
Матија Бећковић (Сента, 29. новембар 1939) српски је песник, књижевник и академик. Бећковић је редовни члан Српске академије наука и уметности, члан Крунског савета престолонаследника Александра Карађорђевића.
Матија Бећковић је рођен 29.11. 1939. године у Сенти. Основну школу завршио у селу Веље Дубоко, ниже разреде гимназије у Колашину и Славонском Броду, а вишу гимназију са матуром у Ваљеву. За своје песништво Бећковић је добио награде: Милан Ракић, Октобарску, Седмојулску, Змајеву, Дисово пролеће, Беловодску розету, Златни крст кнеза Лазара, Равногорску, Стефан Митров Љубиша, Велику Базјашку повељу, Одзиви Филипу Вишњићу, Библиос, Награду Вукове задужбине, Његошеву награду, Жичку хрисовуљу итд.
За збирку песама ”Кад будем млађи” 2008.године добио је награду Др.Шпиро Матијевић.
Ђорђо Сладоје (Клиња, 1954) српски је песник. Пореклом је из Херцеговине. Добитник је бројних награда и признања.
Главни је уредник часописа Траг. Од 2007. године до данас ради као уредник књижевног програма у Културном центру Новог Сада. Живи и ствара у Новом Саду.
Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Друштва књижевника Војводине.
За збирку песама ”Манастирски баштован” 2009. године добио је награду Др.Шпиро Матијевић.
Милован Данојлић (Ивановци, код Љига, 3. јул 1937 — Поатје, 23. новембар 2022) био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Данојлић је био члан САНУ, председник Српске књижевне задруге од 2013. године и члан оснивач, као и члан Управног одбора Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, у коме се налази његов легат. Осим поезије, пише и прозу, есејистику и књижевну критику. Од 1984. године живи и ради у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу (франц. Université de Poitiers), а неколико година је обављао послове спољног сарадника париског радија
За роман ”Прича о приповедачу” 2010. године добио је награду Др.Шпиро Матијевић.
Веселин Марковић (Београд, 1963) је српски књижевник, романсијер, приповедач и есејист.
На Филолошком факултету у Београду је дипломирао Југословенску и општу књижевност, магистрирао на Филозофском факултету у Новом Саду са темом Марсел Пруст у књижевној критици српскохрватског језичког подручја, Докторирао је на Филолошком факултету у Београду са темом Непоуздани приповедач у делима Владимира Набокова. Марковић је пише романе, приповетке, есеје, путописе, студије. Дела су му објављивана у Норвешкој, Словенији, Италији, Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији, Пољској и Бугарској. Објавио је и већи број есеја, студија, критика, превода са енглеског и новинских текстова.
За роман ”Ми различити” 2011. године добио је награду Др.Шпиро Матијевић.
Јован Делић (Борковићи, Пива, Црна Гора, 4. октобар 1949) главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик од 2000. године, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и управник катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевности. Члан је Матице српске од 1985, стални члан сарадник од 1995, члан Управног одбора од 1999, а за главног уредника “Зборника Матице српске за књижевност и језик” постављен је 2000. године. Добитник је многих награда и признања. Објавио је 450 библиографских јединица и 9 књига.
За студију ”Иво Андрић – мост и жртва” 2012. године добио је награду Др.Шпиро Матијевић.
Гојко Ђого (Влаховићи, општина Љубиње, 1. новембар 1940) српски је књижевник, песник и есејиста. Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске и Сената Републике Српске, као и Удружења књижевника Србије, Српског ПЕН центра и Удружења „Адлигат” у којем се налази и Збирка књижевника Гојка Ђоге. Дипломирао је 1964. године на катедри за Општу књижевност са теоријом књижевности Филозофског факултета у Београду.
Ђого живи и ради у Београду.
За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004.Гојко Ђого је био члан првог Сената Републике Српске од 1996. године.
За збирку песама ”Пут за Хум” 2023. године добио је награду Др.Шпиро Матијевић.
Владимир Пиштало (Сарајево, 8. мај 1960) српски je књижевник . Тренутни је управник Народне библиотеке Србије.
Рођен је у Сарајеву 8. маја 1960. године у породици Боривоја Пиштала, универзитетског професора, и Мирјане Пиштало (рођене Вуковић), професорке.Основну школу завршио је у Краљеву (1966–1970) и Београду (1970–1974). Гимназију (1974–1979) је завршио у Београду. Студирао је на Правном факултету у Београду и на Правном факултету у Сарајеву, где је дипломирао у јануару 1985.
За роман ”Песма о три света” 2024. године добио је награду Др.Шпиро Матијевић.
Објавио је прву причу у Књижевном магазину 1978. кад му је било 18 година и прву књигу 1981. кад је имао 21 годину. Као студент постаје ко-оснивач књижевне групе Београдска Мануфактура Снова. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су романи Тесла, портрет међу маскама, Миленијум у Београду и Венеција и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика.
Александар Гаталица (Београд, 1964) српски је књижевник, преводилац и музички критичар. Поред књижевног стваралаштва, Гаталица певоди са античког грчког језика.
У Београду је дипломирао 1989. општу књижевност и теорију књижевности, са старогрчким језиком.
Као писац појавио се у српској књижевности 1993. године и до сада објавио преко једанаест књига. Проза Александра Гаталице преведена је на десет европских језика. Проза Александра Гаталице објављивана је у свим књижевним часописима у некадашњој Југославији и Србији.
Члан је Српског књижевног друштва.