Књижевни теоретичар проф. др Петар Пијановић лауреат је награде „Др Шпиро Матијевић”. за 2025. годину. Њему је ово угледно признање, које се додељује у знак сећања на трагично страдалог књижевника и универзитетског професора, припало за студију „Српска култура двадесетог века“.

Како је оценио жири, који су творили Иван Негришорац, Селимир Радуловић и Александар Јерков, студијом „Српска култура двадесетог века“ Петар Пијановић је довршио и крунисао свој дугогодишњи усредсређени и изузетно плодан рад на повести српске културе коју је у претходним књигама приказао у њеном средњовековном трајању и развоју током осамнаестог и деветнаестог века.

„Својом новом књигом овај истакнути аутор низа монографија о најзначајнијим савременим српским писцима даје целовит, обухватан поглед на злосрећни век за нама, српску и југословенску идеју у њему, судбину једне младе, обновљене краљевине и низ узастопних пропасти више Југославија. Аутор, међутим, на све гледа из угла културе и књижевности, што је редак случај у нашим сусретима с изазовима овог доба. Зато у његовој слици вертикалу држе Слободан Јовановић и Борислав Пекић, а целовитост културног идентитета у обликовању српског културног обрасца најбоље дочарава могућност да се постигне складно двојство какво је постојало у личности и делу Милана Ракића који је, како истиче Пијановић, био горљиви европејац и у исто време изразито национални песник. На тој основи Петар Пијановић гледа развој и напредак српске културе колико и политичка и државна посртања, те узајамност и саодговорност ових процеса. Ово је студија у којој се сабира и зрело показује каква је била судбина српског симболичког капитала у једном добу екстрема, како је назван овај век”, наводи жири у образложењу.

Жири, који је одлуку донео једногласно, у својој оцени истче и да је Пијановић „целином рада и достигнућа на историји српске културе у дугом трајању и великом распону, које је, својим студијама обухватио, дао велики прилог нашем бољем познавању самих себе”. „Понудио је свакоме ко на српску културу гледа у најбољој традицији европске просвећености прилику да боље разуме и њу и њену повест, што је можда пресудно и за двадесет први век чију смо једну четвртину већ оставили за собом. Искуство српске културе двадесетог века, које је Петар Пијановић обликовао у својој капиталној студији, чини ову књигу драгоценом и неопходном”, образложио је жири своју одлуку да Пијановићеву студију овенча наградом „Др Шпиро Матијевић“ за 2025. годину. Подсетимо, награда, коју додељује Фондација „Др Шпиро Матијевић”, састоји од повеље, новчане награде од 15.000 евра у динарској противвредности и реиздања изабраног дела под окриљем Фондације.

Подсетимо, Шпиро Матијевић је рођен у Книну, 1943. године, дипломирао је на Филозофском факултету у Задру, а магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Сарајеву. Живот је, на трагичан начин, изгубио у Тузли 1993. године. Писао је поезију, прозу, есејистику и књижевну критику, а за живота је објавио збирку приповедака „Сунце у процијепу“ (1987), збирку песама „Свјетлост и нада“ (1988), као и роман „Прогонства“ (1991). Године 2007, у издању Орфеуса из Новог Сада, изашла су „Изабрана дела Шпире Матијевића“, у три књиге, а међу њима је и збирка песама која за пишчева живота није била објављена. Под окриљем Фондације 2023. објављено је ново издање „Изабраних дела“, а публикован је и зборник радова с научног скупа посвећеног делу Шпире Матијевића.

Досадашњи лауреати награде која носи његово име су Матија Бећковић (2007, збирка песама Кад будем млађи), Ђорђо Сладоје (2008, збирка песама Манастирски баштован), Милован Данојлић (2009, роман Прича о приповедачу), Веселин Марковић (2010, роман Ми различити), Јован Делић (2011, монографија Иво Андрић – Мост и жртва), Гојко Ђого (2022, збирка песама Пут за Хум), Владимир Пиштало (2023, роман Песма о три света) и Александар Гаталица (2024, збирка приповедака Друга виолина и друге приче). Новом лауреату Петру Пијановићу награда ће бити уручена 27. фебруара, у 19 часова у Свечаној сали Матице српске.